Достојанствена
српска сахрана

У складу са нашим вековним обичајима била је и остала део наше свакодневице које смо се држали и у времену ропства под Турцима. Успели смо да сачувамо свој идентитет и кроз два светска рата. Наша православна вера нам је помогла да останемо оно што јесмо, и под безбожницком комунистичком владавином у Отаџбини и упркос силним патњама које нам је донела последња декада овог века.
Са "Светом Гором" Срби Чикага су коначно добили свој освештени погребни завод, по угледу на ранија и боља времена у Отаџбини.

Молитва за покојне

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и увекове векова. Амин.

Како се правилно крстити?

Када се ми хришћани обраћамо Господу Богу, чврсто ставимо прва три прста десне руке: палац, кажипрст и средњи, тако да су сва три равна, а мали и домали прст привучемо уз длан. Кад смо тако сатавили прсте, дижемо десну руку и са три прста додирнемо средину чела, посвећујемо Богу свој ум и говоримо: "У ИМЕ ОЦА", потом спустимо руку у висину појаса, посвећујући Богу своје срце и говоримо: "И СИНА", затим додирујемо прво десно па лево раме са предње стране, посвећујући Богу своју снагу и говоримо: "И СВЕТОГА ДУХА ". Потом скрстимо руке и говоримо: "АМИН", што значи: нека тако буде.