Зашто се молимо за мртве

Православно хришћанско учење о молитвама за умрле заснива се на вери у бесмртност душе и у васкрс тела. Пошто се љубав међу хришћанима не прекида ни после смрти, наша Црква наставља и даље да се моли за своје чланове, без обзира били они овде на земљи или се већ преселили у вечност. Наша Црква је посветила један дан у недељи, сваку суботу, као дан за молитве за умрле.

Помени (Парастоси)

Појединачни помени мртвих, или парастоси, су помени који се врше после смрти: у трећи; осми; четрдесети дан и после пола године и годину дана.
Трећи дан после смрти:
Душа присупа тешком духовном испиту.
Осми дан после смрти:
Душа одлази у небо да се поклони Свевишњем
Четрдесети дан после смрти:
У четрдесети дан по разрешењу душе од тела завршава се ходање душе по митарствима.
Полугодишњи парастос:
Парастос се врши да би кроз наше молитве умилостивили Бога, да би покојнику олакшао муке или увећао блаженство.
Годишњи парастос:
Као што се сваке године сећамо дана када смо физички рођени, тако исто треба да се сећамо дана смрти наших најмилијих. То је дан њиховог духовног рођења у нови- духовни живот. Обично се на дан годишњице од смрти покојнику подиже и освећује надгробни споменик. Чин освећења споменика у требнику се зове "Освећење надгробног крста", што значи да би споменик могао бити освећен, мора на себи да има урезан знак Крста Господњег.

Општи парастоси и задушнице

Црква је одредила неколико дана у години када се врше општи помени за све умрле. Ти се дани називају задушнице.
У нашој цркви постоје следеће задушнице:
• Месопусна субота, пред Ускршњи пост
• Ускршње задушнице, друга, трећа и четврта субота Ускршњег поста
• Побусани понедељак, по младом Ускрсу
• Духовске задушнице, у суботу уочи духова
• Михољданске задушнице, јесење, у суботу пред Михољдан
• Митровске задушнице, у суботу пред Митровдан
• Видовданске, на Видовдан, врши се помен свим изгинулим за Веру и Отаџбину